Непознати починиоци синоћ су на Равној Гори уништили јарбол на којем је била истакнута застава Српског покрета обнове. Остатке јарбола и заставу су однели у непознатом правцу. Јарбол се налазио на платоу код споменика генералу Михаиловићу. Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета најоштрије осуђује овај вандалски чин и тражи од Министарства унутрашњих послова да открије починиоце.

Традиционални сабор на Равној Гори у организацији СПО и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета биће одржан у недељу 13. маја са почетком у 12 часова.

Председник Асоцијације
Александар Чотрић

Од нашег сталног дописника. Вашингтон – Најугледнији амерички дневник „Њујорк тајмс” објавио је подужи ин меморијам поводом смрти Ђорђа Вујновића, Американца српског порекла, коме је додељивањем Бронзане звезде, високог војног одликовања, у октобру 2010, признат статус хероја Другог светског рата.

Ђорђе Вујновић, рођен 1915. у Питсбургу, где је његов отац стигао као имигрант, а почетак Другог светског рата је дочекао у Београду, где је студирао медицину. Са супругом Мирјаном, из окупираног Београда прво је отишао у Турску, затим Јерусалим и Каиро и на крају у западну Африку, где је приступио ОСС-у, тајној служби која је била претеча ЦИА.

Као познаваоцу прилика у Србији, поверена му је организација мисије спасавања више од 500 америчких и савезничких авијатичара, који су, по повратку са бомбардовања рафинерија у Румунији, које су користили Немци због недостатка горива, принудно слетали у Србију и били склоњени на Равној гори и околини, са четницима пуковника Драгослава Михаиловића.

Oрганизатор извлачења 500 америчких пилота које су спасли четници

Некадашњи агент америчке Војне обавештајне службе Џорџ Вујновић (96), који је био један од главних стратега пребацивања више од 500 америчких пилота које су четничке снаге 1944. године спасле од заробљавања у Србији, преминуо је у Квинсу.

Данашњи "Њујорк Тајмс" описује Вујновића, Американца српског порекла, као истинског хероја и подсећа да је он 2010. године добио медаљу Бронзане звезде од Војске Сједињених Америчких Држава за заслуге из Другог светског рата.

Вујновић је 1944. године, из Барија организовао акцију "Хаљард", у којој је спасен велики број америчких пилота чији су авиони срушени у Србији од стране немачких снага.

Поступак пред Првим основним судом у Београду у којем би командант краљевске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић требало да буде проглашен мртвим биће настављен пошто му Центар за социјални рад постхумно постави привременог стараоца.

Суд чека да Центар за социјални рад постави стараоца Михаиловићу како предвиђа Закон о ванпарничном поступку, како би могао да закаже рочиште на којем ће утврдити све околности случаја и донети решење којим би био одређен дан и час смрти Михаиловића, рекла је данас портпаролка суда Гордана Вуковић.

Пошто је истекао рок од 30 дана у којем су грађани који знају нешто о смрти Михаиловића могли да се јаве суду и пошто је прибављена друга неопходна документација, чека се још само да му се постави старалац, после чега ће поступак бити настављен, прецизирала је Вуковић.

Једини савезнички командант из Другог светаког рата чије су командовање (1941-1944) стицајем околности   “претресале” тајне обавештајне службе обеју страна (Савезници и силе Осовине) био је југословенски армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић. 

 Герхард Емскотер био је немачки нацистички ратни обавештајац, и дописник из Југославије, за све време немачке окупације. Он је за “Цхицаго Даилy Трибуне” (8. 6.1945) изјавио: “Ми смо се надали да ће Михаиловић, издат од свих својих савезника, на крају крајева, увидети да му је сарадња с нама једини излаз. Али он то није хтео, нити икад наше емисаре примио и разговарао”.

У Њујорку преминуо херој Другог светског рата. Србин, врхунски обавештајац ОСС који је спасао 512 америчких пилота морао деценијама да ћути.

ПОСЛЕДЊИ херој мисије спасавања 512 америчких пилота оборених изнад Србије 1944. Ђорђе - Џорџ Вујновић преминуо је 24. априла у свом дому у Њујорку. Све донедавно његова улога у операцији "Халијард", највећој спасилачкој мисији са окупираних територија, чувана је као најстрожа тајна војске САД.

Тек 2010. некадашњи агент тајне војне службе ОСС (претеча ЦИА) добио је од Конгреса званично признање за своје подвиге - Орден бронзане звезде. После 66 година обелодањено је да је скромни трговац Џорџ из Квинса током Другог светског рата био мајор Вујновић који је из Барија руководио спасилачком мисијом "Халијард".

Традиционални народни Сабор на Равној гори, поводом 71. годишњице устанка против нацистичког окупатора, биће одржан у недељу, 13. маја, са почетком у 12 часова, на платоу код споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.

Скуп на Равној гори организује се сваке године, почев од маја 1990. године.

На споменик генералу Михаиловићу, који је 1992. године подигао СПО, представници странака и удружења положиће венце.

На Сабору ће говорити представници Српског покрета обнове, Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, Удружења припадника ЈВуО 1941-1945, као и гости из Словеније и Чешке Републике.

У културно-уметничком програму учествоваће истакнути извођачи.

У храму Светог Георгија на Равној гори биће служен помен погинулим Равногорцима.

База података за 20.000 лица садржи име и презиме, занимање, датуме рођења и смрти, околности и локацију где су страдали.

После две и по године рада Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године на њиховом сајту www.komisija1944.mpravde.gov.rs покренут је пројекат „Отворена књига жртава”, као јединствен такав подухват у Европи, а могуће и у свету. Како каже за „Политику” секретар Државне комисије др Срђан Цветковић, ради се о најмодернијој форми, софтверу који садржи интерактивни територијални интернет претраживач жртава на подручју целе Србије, страдалих после ослобођења. Од укупно 35.000 и више лица, која се налазе у њиховој привременој евиденцији, до овог тренутка већ су унели податке о скоро 20.000 њих, који се могу пронаћи на овом претраживачу.

Пре било какве оцене о генералу Драгољубу Михаиловићу, господин Јелко Кацин би могао доста тога да каже о сопственој улози у тзв. словеначком рату из 1991, када је он био министар информисања у Влади Републике Словеније, која је прокламовала државну независност и ушла у сукоб са тадашњом ЈНА.

Необично је да изнета оцена долази од политичара из земље која је, готово у потпуности, избрисала сећање на своју тоталитарну историју из периода југословенског комунизма. Необично је и да се таква оцена износи о официру, генералу Михаиловићу, који је од 1937. до 1939. службовао у Словенији (Штаб Дравске дивизијске области у Љубљани и командант 39. пешадијског пука у Цељу) и који је стално улазио у сукоб са вођама немачке националне мањине, који су пропагирали идеје и политику Трећег рајха, а једна од основних идеја била је потпуна денационализација Словенаца.