|
Мени
Позив за сарадњуПокренута је акција за формирање базе података за све припаднике и сараднике ЈВуО. До сада је обрађено преко сто хиљада људи са основним личним и војним биографским подацима што сигурно није коначан број припадника ЈВуО. Моле се посетиоци сајта који имају сазнања о припадницима ЈВуО из своје породице и средине да се јаве на адресу асоцијације или директно оснивачу базе: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели. . Фото Државна комисијаДржавна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године
Контакт телефони: Електронска пошта: Покровитељ Ордење генерала Михаиловића Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу:„Генерал Драгољуб Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic) истакао се као главни заповедник Југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе.“  Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:„Армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic), легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.“ |
|||||||||||||||||||||||||
Сви припадници предратних четничких удружења су носили, по правилу, шумадијско народно одело са обавезном шубаром. На левом рукаву антерије, у висини мишице, налазио се извезени знак удружења са натписом „слобода или смрт“. На јелеку су носили раније описани грудни знак, а на шубари велику четничку кокарду. То су била три обавезна обележја свих припадника удружења.
У току рата израђиване су кокарде истог облика и величине али од пресованог лима. Био је ово најпопуларнији равногорски знак у току рата. На сачуваним фотографијама припадника ЈВуО често се уочавају оба облика ових кокарди и скоро је немогуће утврдити о којим се ознакама ради, да ли о старим, четничким, ливеним кокардама или о новијим, од пресованог лима. По сведочењима припадника Динарске дивизије, на њиховом простору су се израђивале и носиле лимене кокарде овог облика у нешто измењеним бојама (орао у сребрној боји са мртвачком главом златно жуте боје и обрнуто, златно жути орао са сребрном мртвачком главом). Претпоставља се да су прве, са сребрним орлом, биле предвиђене за ниже официре, а кокарде са орлом златно жуте боје за више официре и команданте корпуса.
