|
Мени
Позив за сарадњуПокренута је акција за формирање базе података за све припаднике и сараднике ЈВуО. До сада је обрађено преко сто хиљада људи са основним личним и војним биографским подацима што сигурно није коначан број припадника ЈВуО. Моле се посетиоци сајта који имају сазнања о припадницима ЈВуО из своје породице и средине да се јаве на адресу асоцијације или директно оснивачу базе: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели. . Фото Државна комисијаДржавна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године
Контакт телефони: Електронска пошта: Покровитељ Ордење генерала Михаиловића Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу:„Генерал Драгољуб Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic) истакао се као главни заповедник Југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе.“  Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:„Армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic), легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.“ |
|||||||||||||||||||||||||
Од настанка четничке организације па све до Другог светског рата, њени припадници су користили заставе које су као свој симбол имале лобању са две укрштене бутне кости. На заставама се поред овог симбола увек налазио одговарајући, пригодан текст а најчешће је писало „Слобода или смрт“, „С вером у Бога за Краља и Отаџбину“, а понекад назив одреда који је заставу носио. Симбол и текст су урађени у белој док је застава била увек у црној боји. Није могуће прецизније одредити од када нити ко је предложио и одакле уопште овакво решење на четничкој застави. Одговоре на ово питање треба тражити у дубоко укорењеној хришћанској традицији српског народа. Лобања се може наћи као симбол у подножју крста на коме је разапет Христ и симболише Адамову лобању. Место на коме је Исус разапет назива се Голгота, што се преводи као костурница, односно као лобања. Приликом постављања крста на коме је разапет Христ пронађена је Адамова лобања, а од тада се на свим сликама Распећа у подножју крста приказује лобања. 
Разлог због кога је стављена лобања на заставу је исти онај због које се она приказује у дну крста. Представа лобање постављена у дну крста симболише смрт која је побеђена крстом као симболом васкрсења. Лобања на застави симболише смрт (отуда и натпис „Слобода или смрт“) која се побеђује четницима као носиоцима васкрсења српске државе, а тиме и српског народа. Оснивачи четничког покрета, почетком двадесетог века, предвидели су да у предстојећем ослобођењу и уједињењу српске државе и српског народа четници буду народна војничка претеча и претходница.
Ознаке мртвачке главе носили су на реверима припадици Љотићевог Српског Добровољачког Корпуса. На фотографијама из првих ратних дана често се уочавају ове ознаке, а касније током рата, нису се више користиле. Да ли су у питању исте ознаке, направљене пре рата за припадике четничких јединица или су наменски прављене за добровољце није јасно и то треба тек да се утврди.